Main menu
  • slide1.jpg
  • slide2.jpg
  • slide3.jpg
  • slide5.jpg
  • slide6.jpg
  • slide7.jpg
  • slide8.jpg
  • slide9.jpg
  • slide10.jpg

Изложба слика ”Шума” Ервина Ћатовића

Пред многобројном публиком, 31. марта 2016. године, својом изложбом слика ,,Шума" представио се редовни професор нашег факултета, Ервин Ћатовић.

Ервин Ћатовић је рођен 12. септембра 1966. године у Приштини. Факултет ликовних уметности, као и постдипломске студије завршава на ФУ у Приштини. Студијска путовања и усавршавање обавља у Италији и Француској.Ради у звању редовног професора Факултета уметности у Звечану, Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и редовни професор на департману за уметност, на Државном универзитету у Новом Пазару.Од 1999. године ради хонорарно (1/3) на Учитељском факултету, Универзитета у Београду.Ужа уметничка област Сликање, Цртање и Визуелне уметности.Члан УЛУС, УЛУЦГ  и СУЛУ-а.

...Ликовна пространства Ервина Ћатовића су бескрајна. Непрегледне ликовне и мисаоне дубине говоре о сликару неимару који гради и верује у сликарске истине. Он живи за то бело платно које захвата снагом властите имагинације. Предаје му се целим бићем, осваја га моћно, без колебања и већ кроз сам сликарски чин показује свој ликовни став и промишљања. Од природе као инспирације до замишљеног концепта/реализоване коначне форме Ћатовић долази у једном кораку. До тог степена деловања, у којем су изједначени и сублимирани сви елемети стваралачког процеса, уметник је дошао понирањем у дубље слојеве своје визуелне и гносолошке спознаје. На том путу запитаности, остао је доследан, веран   себи и својим сликарским циљевима а то је тежња да се досегну нове сликарске висине. Сада, његове слике поседују оне ликовне вредности које говоре о зрелом уметнику, уметнику који негује особен стил. 

Исписани сликарски дневник сведочи о Ћатовићу као заљубљенику у свој позив, уметнику оштрог ока који из природе узима реално/имагинарни фрагмент од којег гради своје ликовне поеме, и сликару истанчаног колористичког нерва. Природа је полазиште у стварању ликовних записа а обликовни мотив углавном задржава своју препознатљивост, повремено остајући на граници конкректног и апстрактног призора. Аутор тежи да досегне апсолутно значење природе, осећа лепоту која се ослобађа из ње, и апстракте њених сокова преноси на своја платна. 

Естетика дела заснована је на хроматско-тактилним вредностима. Свака слика у себи носи танана сазвучја валерске скале, устрептале линеарне ритмове и  еруптивне потезе. У том широком распону изражајних модалитета пластичност језика врло сугестивно утиче на перцепцију слике. Свака форма је ликовно оправдана а исказана слобода израза је одраз ствараочеве имагинације. Она је та која реалне форме боји у црвено јер детаљ из природе пренет на сликарско платно постаје део једне нове, уметничке реалности. У њој је монохромна површина као метафора неба најчешће и релизована у подразумевајућем плавном тоналитету али не увек. Повремено, овај план је и жуте боје јер он је део измаштане сликарске стварности, употпуњава централни мотив и најчешче прави баланс разбукталим средишњим дешавањима. Пастуозни, снажни, интезивни, танани снопови се преплићу, сударају, стапају и као такви граде разноврсне ликовне ситуације. Набујали потези стварају осећај динамике, структурални наноси додатно појачавају драматичност а селектовани регистар боја напетост подиже до највећег степена. У тако осмишљеној целини која врви од узбуђења, Ћатовић зналачки поставља фон који је оплемењен тихим, суптилним градацијама. Та деликатна зрачења у другом плану у потпуности доминирају и целу композицију прожимају унутарњим смирајем. Тај спој, опозитних визуелних и емотивних стања, у Ћатовићевом делу указује на изједначеност интелектуалног и визуелног нивоа. Мисаоност као потка видљива је у сваком сегменту композиције, од промишљене организације, преко високо култивисаног ликовног израза, до повремено наглашене белине платна којом се алудира на исконску појавност као суштавственост. У тако конципираној слици, јасно је да су међусобни односи, дијалози и дуалитети елемената за уметника изазови које себи поставља. Тежећи духовности која је за њега синоним истине у сликарству, Ервин Ћатовић је однеговао поетику која је бескопромисна, поетику чије су дубине дубоке и која је као таква високо позиционирана на рецентној уметничкој сцени у региону.  

Оливера Вукотић

Студенти, новинари и поштоваоци ликовне уметности су, разгледајући и разговарајући са аутором слика закључили да би волели да оваква дела многих сјајних уметника уђу у галерију и промене тако,неретко сиву и безличну градску свакодневницу,у истински празник.