ФАКУЛТЕТ УМЕТНОСТИ У ПРИШТИНИ – ЗВЕЧАНУ: 1973-2013. ЛИКОВНИ ОДСЕК

Срђан Марковић (Лесковац 1951), историчар уметности, редовни професор за предмет
Историја уметности и ликовна поетика. Дипломирао на Групи за историју уметности Филозофског
факултета Универзитета у Београду 1978. код проф. Лазара Трифуновића. Магистрирао 1993. на
истом факултету одбранивши тезу Медиала и сликарство Леонида Шејке, код проф. Јерка
Денегрија. Код исток професора и на истом факултету докторирао 2002. са тезом Децембарска
група и њен допринос српском сликарству шесте деценије.
Члан је Одбора за ликовне уметности Матице српске у Новом Саду и члан редакције
ЗЛУМСА (Зборника ликовних уметности Матице српске).
Радио у Народном музеју у Лесковцу као виши кустос историчар уметности, а кратко време био и
директор музеја.
Од 1993. године до данас предавач је, по позиву, на Факултету уметности Универзитета у
Приштини-Косовска Митровици-Звечану.
Од 2003. године ради на Факултету уметности Универзитета у Нишу.
Објавио је велики број ликовно-критичких написа и приказа књига из области историје уметности,
у угледним часописима; Савременику (Београд), Делу (Београд), Књижевној критици (Београд),
Уметности – стара и нова серија (Београд), Ликовном животу (Београд), Градина ( Ниш), Нашем
времену (Лесковац)…
Студије и теоријеске текстове објављује у Зборнику за ликовне уметности Матице српске у
Новом Саду, Зборнику одбора за Косово и Метохију САНУ у Београду, Зборнику Народног музеја у
Београду, Зборнику Народног музеја у Крушевцу, Зборник радова Центра за научноистраживачки
рад САНУ и Универзитета у Нишу, тематским зборницима Филозофског факултета Универзитета у
Приштини – Косовска Митровици. Теоријске текстове објављивао и у Универзитетској мисли
Факултета уметности Универзитета у Приштини. Његови теоријски и ликовно-критички текстови
читани су на Трећем програму Радио Београда.
У иностранству, текстове из историје уметности објављује у зборницима РАН (Руске академије
наука) и зборницима Европског универзитета у Санкт Петербургу.
Учествовао у раду већег броја научних скупова у земљи и иностранству.
Објавио је следеће књиге из области историје уметности:
Ликовни живот у Лесковцу 1900-1950, Народни музеј, Лесковац, 1991.
Леонид Жејка и Медиала, Просвета, Ниш, 1993.
Градитељство Лесковца и околине између два светска рада (са Александром Кадијевићем),
Народни музеј, Лесковац, 1996.
Ликовни записи (прир. Николај Тимченко, Галерија Сунце, Лесковац, 1998.
Невена Теокаровић, монографија, Београд, 2000.
Милан Минић, архитект и сликар (са Александром Кадијевићем), Народни музеј, Пријепоље,
2003.

Светомир Арсић Басара или скулптура као судбина, САНУ, Београд, 2004.
Децембарска група, Институт за Историју уметности Филозофског факултета Универзитета у
Београду / Интерпринт, Београд 2009.
Павле Ђокић, графички дизајер и сликар, Задужбина Николај Тимченко / Интерпринт, Лесковац /
Београд, 2012.

…Овај текст и документација која га прати намњен је монографији посвећеној
четрдесетогодишњој активности институције. Разуме се да је рад на овако захтевном задатку
подразумевао дуготрајан и детаљан истраживачки поступак обављен – што се из текста јасно
разабире – крајње одговорно и с увидом у сву доступну и сачувану документарну грађу… текст,
осим што испуњава првобитну намену, представља озбиљан и пионирски прилог историји
уметничких збивања на Косову и Метохији у последњих готово пола века; чита се као узбудљива
хроника целог низа догађаја у културном животу Покрајине… откривајући онима који у та збивања
немају, или досад нису имали увида – многе незаобилазне чињеничне податке. (…) Текст Срђана
Марковића представља врло корисно и драгоцено научно дело из области историје модерне
уметности.

проф. Др Јерко Денегри
Филозофски факултет Универзитета у Београду

Утврђујемо афирмативан став о рукопису монографије посвећеном историјату Ликовног одсека
Факултета уметности Универзитета у Приштини (данас у Косовској Митровици и Звечану), коју је
припремио др Срђан Марковић, историчар уметности и универзитетски професор. Настао је на
основу темељитог познавања развоја те значајне наставно-уметничке установе, чији је утицај
вишеструко мерљив на српској културној сцени. Аутор је приљежно анализирао сакупљену грађу и
систематизовао је у прегледан рукопис. Он је исцрпан (изложен на око 170 страна), слојевит и
поткрепљен пригодним прилозима. Садржи све елементе потребне за монографију
ретроспективног типа. Подељен на неколико тематских поглавља, претежно историјско-
хронолошки и проблемаског садржаја рукопис баца светло на 40 година рада Одсека,
обележенаог крупним стваралачким прегнућима, али и многобројним економским, друштвеним и
политичким тешкоћама које су га ометале. За разлику од свих других установа тога типа у
Републици Србији, управо је она била суочена с најтежим институционалним и цивилизацијским

изазовима (рат, побуне, кризе, непријатељско окружење и пресељење). Но, упркос свим
неповољностима, Одсек је опстао и обогаћивао свој рад захваљујуци непоколебљивим
наставницима, руководиоцима и студентима. Сматрамо монографију свеобухватном и
систематичном, као и аналитички заокрженом, те безрезевно подржавамо њено објављивање.
Осим што афирмише ужестручне доприносе смерова на Одсеку (са нагласком на њихове главне
протагонисте), потцртава и шири културни значај ове установе.

проф. др Александар Кадијевић,
Филозофски факултет Универзитета у Београду

Веома обимна студија историчара уметности др Срђана Марковића, редовног професора,
завређује посебну пажњу. Ово је прва свеобухватна аналитичка студија која стручно и
професионално представља период конституисања, развоја и рада Академије уметности у
Приштини (Факултет уметности у звечану) и савремену уметност на Косову, утолико што су ова два
сегмента била межусобно повезана. Проф. др Срђан Марковић, као дугогодишњи предавач на
Факултету уметности за предмет Историја уметности и Ликовне поетике XX века, непосредно је
пратио развој и рад Факултета, и сам био актер догађаја, што ову грађу чини још драгоценијом.
Садржајна студија прати, хронолошки и методолошки рад Факултета уметности – од првих дана,
пре четири деценије, тј. од конституисања, свечаног отварања и почетка рада до данас. Посебно је
важно истаћи да је тадашња Академија уметности била четврта Академија у тадашњој СФРЈ (после
београдске, загребачке, љубљанске), и да је отварање ове уметничко-образоване институције у то
време био, за ондашње прилике, велики културни и уметнички преседан. Факултет уметности је
својим великим угледом дао посебан допринос афирмаацији нашег Универзитета. Нико ко
убудуће буде истраживао савремену уметност на Косову, посебно историјат Факултета уметности
и његов добринос култури и стваралаштву, неће моћи да заобиђе ову референтну студију, која
доноси ризницу драгоцених података.

Проф. Мр Петра Ђуза,
Факултет уметности Универзитета
у Приштини – Косовска Митровица