У Галерији Факултета уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, 23.05.2023. године одржано је још једно предавање у склопу пројекта „Наука и уметност на Косову и Метохији – од инспирације до синтезе“, под називом „Црвена јабука призренска: различити аспекти тоналног језика Петра Ђорђевића на примеру првог и другог циклуса Песама из Призрена.“ Предавање је одржао др. Марко Алексић, доцент на Катедри за музичку теорију Факултета музичке уметности у Београду. Он је рођен 1977. године и завршио је студијски програм Музичке теорије, на којем је дипломирао, магистрирао и докторирао. Још као студент основних студија, Марко је активно учествовао на презентацијама студентских радова из различитих теоријских предмета. Такође, постигао је успехе на такмичењима из солфеђа, освојивши Прву награду 1998. године.
Поред свог ангажмана као студент, Алексић је такође наступао као извођач на клавиру на концертима Радионице за комплементарни клавир. Након завршетка својих студија, 2001. године. прикључио се наставном кадру Факултету музичке уметности у Београду.
Области интересовања на којима се Алексић фокусира у свом професионалном раду су музичка теорија и анализа, са посебним фокусом на хармонију, хармонску анализу и интерпретативну музичку анализу. Он је представљао своје радове на бројним домаћим и међународним научним скуповима, укључујући Београд, Крагујевац и Бања Луку.
Алексић је објавио преко 20 радова у домаћим и међународним зборницима радова и часописима. За свој рад и достигнућа, добио је стипендије од Министарства просвете Републике Србије, као и републичке Фондације за развој научног и уметничког подмладка.
На предавању о хармоником плану у првом и другом циклусу Песама из Призрена, публика је имала прилике да се сусретне са биографијом и радом једног од ретких композитора српске националности са простора Косова и Метохије, Петром Ђорђевићем.
Жеља др. Алексића је била да својим предавањем отвори врата новим истраживањима и пробуди интересовање и за остала дела Петра Ђорђевића која никако нису занемарљива.
У закључку предавања Алексић наводи „Песме из Призрена заслужују да угледају свој не само научно-интерпретативни живот већ и извођачко-интерпретатовни живот“.
