ОТКРИВАЊЕ УМЕТНИЧКИХ СВЕТОВА

НАСЛЕЂЕ, СТВАРАЊЕ, НАДА

Изложба студентских радова Факултета уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици који је изнедрио на стотине академских сликара, вајара, графичара, дизајнера, међу којима је велики број заузео високо место на српској ликовној сцени, је прилика за подсећање да ретко које подручје, не само Балкана, него и много шире има тако богату традицију ликовног стваралаштва, као што је има Косово и Метохија. Иако је огроман део тог блага уништен, оно данас чини основу српске уметности, културе и духовности.

Поред опште познатог средњовековног периода, када на овом простору долази до процвата културе и уметности, пре свега у домену сакралног градитељства и фрескописа, и велике паузе узроковане вишевековним турским ропством, већ првих година после ослобођења, на овом простору почињу да долазе први школовани сликари, попут Надежде Петровић која је 1913. године сликала Призрен и Грачаницу. Те 1913, са оснивањем првих гимназија у Приштини, Косовској Митровици и Пећи започело је образовање деце и младих из цртања. Одмах после завршетка Великог рата, 1919/20. године долазе и први образовани учитељи и наставници са завршеним уметничким школама и академијама, попут Драгослава Васиљевића Фиге, Светислава Страла, Јарослава Кратине и других. Поред тога што су се бавили педагошким радом, проучавали и радили на заштити српског средњовековног сликарства, ови први модерни ствараоци на тлу Косова и Метохије, приређивали су и прве самосталне изложбе слика. Посебно је значајан њихов допринос на припреми српске младежи за бављење ликовним уметностима. Слали су младе таленте на студије у Београд и друге градове. Први школовани сликари са Косова и Метохије су Димитрије Парамендић из Приштине и Влада Радовић из Пећи.

Њих двојица су оснивачи Музеја савремене уметности у Приштини, који је 1938. прерастао у Народни музеј Косова, као и Уметничке школе у Пећи. Као и у другим областима, и у ликовној уметности значајни преокрети дешавају се после Другог светског рата, односно крајем педесетих и почетком шездесетих година 20. века. Тих година у Приштину пристижу свршени студенти са ових простора који су се школовали на академијама у Београду, Загребу и Љубљани. То су између осталих и Хилмија Ћатовић, Светомир Арсић Басара, Светозар Каменовић, Матеј Родићи, Радослав Муса Микетић, Муслим Мулићи, Нусрет Салихамиџић, нешто касније Трајко Стојановић Косовац, Александар Томашевић, Зоран Јовановић… Већина њих су, уз велику помоћ београдске академије, оснивачи приштинске Академије ликовних уметности 1973. године, после Београдског, другог уметничког факултета у Србији.

У годинама које су следиле, све до ове јубиларне, Академија, односно приштински Факултет уметности је у минулих пола века одшколовао на стотине академских ликовних уметника, (сликара, графичара, дизајнера, вајара) од којих су многи постигли врхунске резултате. Они су косовскометохијску културну сцену обогатили свим значајним гранама ликовне и примењене уметности, и утемељили особен поетски правац, које ми дефинишемо као приштинска школа.

Упоредо са овим, ницали су и изложбени простори и галерије. Стицајем срећних околности средином деведесетих година долази до сарадње Факултета уметности у Приштини и Дома културе у Грачаници на организацији Видовданске ликовне колоније. Од пре непуне три године, на Косово и Метохију, у Грачаницу је враћена и Галерија уметности Приштине. Данас, Галерија уметности Приштине и Галерија Дома културе, деле исти галеријски простор и располажу фундусом од преко 500 слика, међу којима највећи део чине дела наставника Факултета уметности и њихових ученика. Од пре неколико месеци формализована сарадња ове две институције са Факултетом уметности вечерашњом изложбом студената постаје на најбољи начин практично потврђена, најављујући тако још једну страницу афирмације ликовне уметности на овом простору. У наредном периоду треба очекивати устаљивање групних студенских изложби, као и могућност појединачног излагања, односно самосталних изложби најуспешнијих међу њима. Факултет уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици овом изложбом наставља традицију успешног представљања својих студената и њихових радова.

Њихове изложбе у Приштини, пре рата 1999. године, биле су велики градски догађаји. У тешким временима и расељеништву, они заједно задржавају тај дух и поглед у будућност. На овој изложби млади сликари, Александра Благојевић, Александра Станојевић, Амар Имери, Азра Дедеић, Филип Ранђеловић, Јелена Милићевић, Јулија Станковић, Љубица Мицић, Семра Мециновић, Сретен Пауновић, Валентина Радосављевић, Вук Вујовић, Живкица Јанцић и Зорица Живанчевић, показују креативност и добре полазне основе за развој особених поетика. Исто тако може се рећи да су на одсеку вајарства истакнути радови Стефана Бошкоћевића, Анђеле Ранковић, Катарине Недељковић, Лазара Милошевића, Сање Ђорђевић и Саре Младеновић. У широком погледу на радове студената не треба заборавити и Љубинку Добросављевић и Јована Стојковића са графичког дизајна, Јелену Митић, Николету Милосављевић и Емилију Симић са графике, па радове који се наслањају на добре традиције иконописа и фрескописа Анастасије Костић, Ање Тодоровић, Божидара Поповића, Ене Бојаџић и других.

У овом великом броју имена налази се нада за будућност, међу њима су будући наставници, професори и уметници који ће наследити велико благо наше културе и полако нам отварати врата креативности и вечито нове уметности.

 

Небојша Јевтић

Живојин Ракочевић

ОТКРИВАЊЕ УМЕТНИЧКИХ СВЕТОВA

Изложба Откривање уметничких светова кроз радове студената Одсека ликовних уметности Факултета уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, који су настали током академске 2022/2023. године, представља широк креативни спектар у областима ликовних и примењених уметности и дизајна: сликарство, вајарство, графика и графички дизајн.

Aпстрактне и фигуративне форме богато колорисане приказују маштовити свет студената сликарства, њихов уметнички развој и хрaброст у истраживању нових израза. Скулптуре студената вајарства, које теже монументалности, иако су галеријског формата, стварају динамичну просторну aтмосферу. Метал, камен, дрво, глина постају тело умeтничких прича у коме се снови и материјализација спајају. Студенти графике својом прецизношћу и техничком виртуозношћу оживљавају папир; линијe причају приче, а штампане слике покрећу дијалог између уметника и гледалаца. Графички дизајнери комбинујући различите елементе, боју, фотографију, типографију, спајају естетику и свакодневну комуникацију.

Кроз различите изразe и техничке приступе, ови млади умeтници истражују дубине своје уметничке визије, представљајући јединствене перспективе и инспирацију која произилази из њиховог искуства. Ова изложба је прилика да посетиоци уроне у свет уметности у настајању, сведочећи о разноликости израза и иновацијама које произилазе из стваралачког процеса младих таленaта.

Естер Милентијевић