Природа – Божанско поријекло хармоније

Слика Хилмије Ћатовића, дакле, један је од изданака модерне, али је својом суштином класична – пре свега по чврстој усађености у емотивне (подсвесне) слојеве бића сликара. Зачета је у додиру са облицима, простором, бојама и светлошћу (чак и са мирисима!) природног света, поникла је на судару вида и духа, али се коначно оваплотила као целовита ликовна представа јасних формалноматеријалних и естетских принципа. Природа је изазов сликара али и структурни елеменат ткива слике: облици пејзажа су интернационални а не само формални елементи креативног чина. Укратко, ово сликарство живи од свести од блискости и разликама између класичне и модерне уметности, од оног неког посредног искуства односно креативне свести према природи уметности и природи света. Хилмија Ћатовић иде у ред оних сликара који су нашли (и сачували) равнотежу између доживљаја и израза, између феномена опсервације и средства интерпретације. Он је један од најнепосреднијих наших сликара данас, бар кад је реч о целовитости инспиративног чина. Он је снажан сликарски темперамент, непосредног осећања и трајне љубави према богатству пиктуралне материје. Воли раскошне аранжмане, снажне и једноставне ритмове, неочекивана колористичка сазвучја. То воли и то мајсторски чини. 

Срето Бошњак 

 

Умјетник се мора поистоветити са ритмовима природе и уложити напоре да би достигао мајсторство које ће му касније омогућити да се изрази сопственим језиком. За креативност је потребна храброст… Када говоримо о природи не треба заборавити да смо и сами дио природе. Треба и себе да посматрамо са истом радозналошћу и отвореношћу као када проучавамо стабло, небо или мисао, јер смо сви повезани са читавим космосом… 

Анри Матис

 

Парадигма да се до највећих ликовних открића може доћи посматрањем родне земље представља окосницу сликарског дјела Хилмије Ћатовића. Његово ликовно образовање можемо пратити од средње умјетничке школе у Херцег Новом, гдје је учио са Дадом Ђурићем, Урошем Тошковићем, Слободаном Пејовићем, преко средње умјетничке школе у Скопљу, у којој су му професори били Лазар Личеноски и Никола Мартиноски, до Академијe примењених уметности у Београду, одсек Сликарство гдје је дипломирао и магистрирао. Хилмијин професионални рад везан је за педагошку дјелатност на високим ликовно-педагошким институцијама у Приштини. Ови сажети подаци о умјетнику представљају темељне вриједности из којих је изникло његово ликовно стваралаштво. 

Егзистенцијално везан за другу средину, дубоко свјестан својих корјена и простора са којих је потекао, он је изаткао своје сликарске визије засноване на носталгији, сјећањима, визуелним утисцима које је преточио у ликовни језик, који, ако га упоредимо са црногорским пејзажистима XX вијека показују једну особену и аутентичну ноту романтичарске рафинираности, емоционалне засићености и интелектуалне досљедности. 

Хилмијино сликарско дјело уобличава хомогену цјелину преко које умјетник изражава хуман однос према свом окружењу – природи и човјеку. Међутим, оно што га чини јединственим и препознатљивим јесте његово пејзажно сликарство. Овдје није ријеч о буквалном нотирању виђеног већ о ликовној интерпретацији доживљене слике којој умјетник удахњује нов живот. То је сликарско дјело – ода природи које можемо дефинисати одредницама као што су осјећајност, духовност, лиричност. Ослушкујући било природе и спецификум властитих ликовних интересовања, умјетник као да је подсвјесно пратио ријечи Ван Гога: Не треба слушати језик умјетника већ језик природе и развијати осјећај за ствари по себи, за стварност, то је много важније него имати очи за слике… Велике ствари не настају на импулсу већ путем серија малих ствари које се обједињују. 

Сликарски опус Хилмије Ћатовића можемо сагледати кроз тематске, стилске и феноменолошке особеностима дјела која повезана у слободно интерпретиране цјелине могу да нам предоче креативну енергију умјетника усмјереног ка разрјешавању отворених естетских и ликовно-пиктуралних проблемских питања. 

Љиљана Зековић | Природа – Божанско поријекло хармоније

Хилмија Ћатовић 

рођен је 1933. године у Рожајaма. Основну школу завршава у свом родном граду. Средњу уметничку школу започиње у Херцег Новом, тада познатој средњој умeтничкој школи у којој су предавали Петар Лубарда, Мило Милуновић и други. Хилмија се истиче вредним учењем и радом у класи са тада вршњаком, данас познатим сликаром Дадом Ђурићем. Након две године прелази у Скопље, у средњу уметничку школу, у којој му, поред осталих, предаје и професор Лазар Личеновски. 

Након средње уметничке школе Хилмија Ћатовић уписује се на Академију примењених уметности у Београду и то на другу годину студија као изузетно талентован и креативан студент. Академију примењених уметности, одсек Сликарство завршава у класи професора Винка Градана. На истом факултету завршава и постдипломске студије код професора Рајка Николића, тема магистарског рада „Сликарство у условима савремене архитектуре”. Прво радно искуство у педагошком раду професор Хилмија Ћатовић стиче давне 1957. године у Новом Пазару где, као први дипломирани професор ликовне културе у Санџаку, припрема и прву самосталну, веома запажену изложбу. Након тога одлази за Београд, а недуго затим одлази у Приштину, где у познатој издавачкој кући „Рилиндија” ради као ликовни уредник. 

Убрзо се у Приштини отвара Виша педагошка школа и Хилмија Ћатовић добија посао професора на предмету Сликање и цртање. Заједно са неколико колега учествује у оснивању Универзитета и Академије ликовних уметности. 

Од самог почетка професор Ћатовић води сликарску класу и за 40 година педагошког рада кроз његову класу пролазе многе генерације, данас веома познатих стваралаца. Професор Ћатовић је учествовао у раду и руковођењу Факултета као шеф катедре за сликарство, шеф департмана ликовних уметности, затим као продекан за наставу, као декан Академије ликовних уметности и председник привременог управног одбора. 

У пензију одлази 2002. године али у радном односу остаје због изузетних заслуга, као професор на постдипломским студијама. Професор Ћатовић је током своје богате уметничке и педагошке каријере радио на неколико факултета уметности у нашој земљи, у својству гостујућег професора. 

Не треба заборавити да је професор Ћатовић био и оснивач Удружења ликовних уметника Косова и Метохије на чијем је челу био дуги низ година у својству председника. Током своје богате каријере професор Ћатовић води СИЗ културе Косова и Метохије у својству покрајинског секретара. 

Излагао је на 70 самосталних и више од 300 колективних изложби у земљи и иностранству. Аутор је многих пројеката, споменика, мозаика и мурала. Био је члан УЛУС-а и СУЛУ-а. Дела Хилмије Ћатовића налазе се у многим светским музејима, галеријама и приватним збиркама.