
Преузмите у пдф формату
Естер Милентијевић
“СПИРИТУАЛНА ЕЛАСТИЧНОСТ У ЛАВИРИНТУ”
Издавач: Факултет уметности Универзитета у Приштини, Звечан – Косовска Митровица
За издавача: Проф. мр Естер Милентијевић, декан Факултета
Дизајн каталога: Проф. мр Естер Милентијевић, Наташа Гвоздовић Матовић, стручни сарадник
Година издања: 2022
COBISS.SR-ID 83835657
ISBN: 978-86-83113-62-0
СПИРИТУАЛНА ЕЛАСТИЧНОСТ
„Знакови поред пута“
(Андрић, 1980):
„На махове, усред активног живота, осетим одједном како све одлази, како ствари напуштају свет и човек човека. Тада се враћам својој самоћи, правом завичају моје свести. А моја самоћа, то није тишина и непомичност, мрак и бесвест, то је вапај и кликтај свих људских судбина и животних захтева, од постанка света до данас, то је вихорно кружење безбројних сунаца, према којима је ово што нас греје само играчка, то је брујање милиона васионских звона у којима су планете клатна. И кроз ту васиону, без краја и имена, пободен је, од врха до дна, као стожер, мач од светлости – моја свест“ (стр. 14).
Дух и извори инспирације Естер Зајми Милентијевић су као реке понорнице заронили у најдубље сфере спознаје, испитујући границе спиритуалне еластичности, у трагању за Смислом.
Да бисмо докучили смисао и поруке, које осим лепоте, склада и оригиналности, носе ови радови, потребно је да на почетку протумачимо симбол сове у митологији и филозофији.
Сова представља чувара древних знања, она види и у мраку, при чему се не мисли само на ноћну тмину, већ тама овде има дубље значење и говори о знањима. Сова има способност да предосети будуће догађаје, да види прошлост и будућност, дајући им сасвим нову димензију. Сова је по својој природи усамљена птица, активна је ноћу, а дању дрема. Тишина је њено окружење и та тишина је јако важна за откривање наше праве природе, на путу ка враћању себи у своје Ја.
Сова је у грчкој митологији верна пратиља Атине, богиње уметности и мудрости. У индијској митологији је љубимица богиње богатства Лакшми и сматра се весником успеха. У нашој симболици, хук сове је означавао долазак смрти, односно упозоравао је на опасности и несреће. Али и то је део живота и наших преображаја. Смрт не мора да значи физичку смрт, већ умирање старих навика и начина живота – почетак промена. Зато нам симбол сове указује да је дошло време да се нешто мења, да се пусти да оде од нас, да се ослободимо нечега, како бисмо кренули даље и били бољи. За то је неопходна мудрост, а њено оличење је сова.
Користећи симболику сопствене емоције визуелизирањем кроз облик, форму, линију, површину и боје, сова на овим радовима добија ново значење. Она постаје преносилац сопственог, али и туђег емоционалног стања које се таложи унутар сваког бића.
Обик на радовима представља реалност, схватање смисла настајања, као и положај у простору. Сама реч ОБЛИК почиње словом О затвореном формом која може да представља животни круг, али и наше тело, наш храм, у коме се дешавају трансформације и развој.
Чулна опажања и утисци, пажња, страх, бес, стрес, депресија, али и љубав, вера, нада, лакоћа и радост постојања, све се то дешава у овом храму, где се досеже унутрашњи мир и где се ослобођамо од свих везаности, где истинска спиритуална еластичност представља крајњи циљ.
Форма је та која представља емоционалну трансформацију, простор у коме је складиште реакција насталих између спољашњег и унутрашњег света.
Линија као самостални ликовни елеменат постаје и површина и волумен и носилац форме, истраживајући емоционалне облике. Сматра се једнодимензионалном творевином наглашене дужине, која својим визуелним приказом може бити карактерна, да има свој ток и значење. Она тече као река, од изворишта, кроз кањоне и меандре, од бујице до мирног тока и ушћа у море љубави. Од обала и интеракције са околином, зависи и њен карактер и природа. Она симболише спиритуалну еластичност.
Површина је представљена тродимензионално на радовима који су изложени у спољашњем простору, излазећи тако из оквира свог визуелног дводимензионалног и подстиче осећање додира и жељу за додиром, открива квалитет и својства неке површине, облика, текстуре.
Боје могу, а и не морају, да прописују симболичка значења, али уношењем боје у живот разбијамо досаду, уносимо свежину, бојећи живот по сопственом сензибилитету. Боје носе одређену енергију, имају своју таласну дужину, зраче, лече, везују се за енергетске центре у телу и самим тим симболишу емоције: радост, задовољство, постојаност, љубав, креативност, чистоту емоционалну и телесну, скромност, духовност.
Сублимацијом основне црвене и ахроматских боја које преовладавају на радовима, Естер покушава да испровоцира одређене емоције и реакције посматрача. Белом представља чистоту, једноставност, искреност, која рефлектује снагу спектра, док су ауторитет и моћ приказани ахроматском црном. Сиву повезује са инспирацијом, постојаношћу, зрелошћу и компромисом. За добијање посебног утиска живота у пуној снази, Естер користи најтемпераментнију боју – црвену – која значи опстанак, снагу, топлину, енергију, узбуђење, радост и љубав…
Београд, 24. април 2017.г.
Оља Шестаков
Естер Милентијевић, рођена 1973. године у Београду.
Дипломирала и магистрирала Графички дизајн на Универзитету у Приштини, Факултет уметности.
Од 2002. године ради на Универзитету у Приштини, Факултет уметности са привременим седиштем у Звечану на катедри за Графички дизајн. Члан УЛУС-а и УЛУКиМ-а.